V. Состојбата во Англија

^itatel: Toga{ od va{ata izjava mo`am da zaklu~am deka angliskata vlada ne e vredna da bide kopirana. Urednik: Tvojot zaklu~ok e to~en. Sostojbata na Anglija vo momentot e za `alewe. Se molam na Boga Indija da ne bide vo taa situacija. Ona {to vie go smetate za majka na site parlamenti e kako neplodna `ena i prostitutka. Obata termina se surovi, no i dvata sovr{eno odgovaraat na slu~ajot. Parlamentot samiot od sebe nikoga{ ne napravil nitu edna dobra rabota. Go sporediv so sterilna `ena. Bez nadvore{en pritisok, toj ne bi mo`el da stori ne{to, toa e prirodna sostojba na toj parlament. Toj e kako prostitutka zatoa {to go kontroliraat ministri koi se menuvaat odvreme navreme. Denes e pod g-n. Askut, utre mo`ebi pod g-n. Balfor. ^itatel: Ova go ka`avte sarkasti~no. Terminot “sterilna `ena” e nesoodveten. Parlamentot e izbran od lu|eto, i zatoa mora da bide pod javen pritisok. Toa e negoviot kvalitet. Urednik: Vie gr{ite. Da go razgledame toa od malku poblisku. Najdobrite lu|e bi trebalo da bidat izbrani od narodot. ^lenovite slu`at bez nadomest, i zatoa, treba da se pretpostavi deka tie toa go pravat za op{to dobro. Se smeta deka glasa~ite se dobro obrazuvani i zatoa treba da pretpostavime deka ne e bi trebalo da napravat gr{ki vo nivniot izbor. Takviot parlament ne bi imalo potreba da bide stimuliran so peticii, ili od bilo kakov drug vid na pritisok. Negovata rabota treba da te~e tolku lesno, a rezultatite od nea sekoj den bi trebalo da se povidlivi. No vsu{nost, op{to poznato e deka ~lenovite se licemerni i sebi~ni. Sekoj misli samo za svojata mala korist. Stravot e vode~kiot motiv. Ona {to e napraveno denes, mo`e da e uni{teno utre. Ne e vozmo`o da se pripomne eden primer, kade {to krajniot rezultat na edna rabota bi mo`el da se predvidi. Koga najva`nite pra{awa se debatirale, negovite ~lenovi se videni kako se protegaat i dremat. Ponekoga{ ~lenovite zboruvaat se{to, dodeka ne im se zgadi na slu{atelite. Karlajl go narekol “najgolema prodavnica za razgovori na svetot”. ^lenovite glasaat za nivnata parija bez voop{to da razmislat. Nivnata taka nare~ena disciplina gi obvrzuva na toa. Dokolku nekoj ~len, bide isklu~ok, i dade nezavisen glas, toga{ toj }e bide smetan za predavnik. Ako parite i vremeto potro{eni od parlamenot, im bea dodeleni na nekolkute dobri lu|e, angliskata nacija denes bi bila izdignata na povisoka platforma. Parlamentot e samo skapa igra~ka na nacijata. Ovie pogledi ne se svojstveni samo za mene. Nekoi od velikite angliski misliteli isto taka gi iska`ale. Eden od ~lenovite na parlamentot neodamna izjavi deka vistinski hristijanin, ne bi mo`el da bide negov ~len. Drug re~e deka toj e bebe. I ako ostanal bebe, po postoewe od sedumstotini godini, toga{ koga }e ja nadmine svojata bebe{ka faza? ^itatel: Me podzamislivte; se nadevam ne o~ekuvate odedna{ da prifatam sè {to mi ka`avte. Mi dadovte sosema poinakvi gledi{ta. ]e moram da podrazmislam za niv. ]e mi go objasnite li sega epitetot “prostitutka”? Urednik: Vo red e toa {to ne mo`ete odedna{ da gi prifatite moite gledi{ta. Ako ~itate literatura na ovaa tema, }e dobiete nekakva pretstava za toa. Parlamentot e bez vistinski gospodar. Pod rakovotstvo na premierot, negoviot ôd e nestabilen, toj se teteravi kako prostitutka. Premierot e pove}e zagri`en za svojata mo}, otkolku za dobroto na parlamentot. Negovata energija e naso~ena kon obezduvaweto uspeh za svojata partija. Ne sekoga{ negova gri`a e, dali parlamentot pravilno }e postapi. Premierite se poznati po toa {to pravat parlamentot da ~ini ne{ta koi se vo korist samo na nivnata partija. Za seto ova vredi da se razmisi. ^itatel: Toga{ vie navistina gi napa|ate lu|eto za koi smetavme deka se patrioti i iskreni? Urednik: Da, toa e to~no. Jas bi mo`el da nemam ni{to protiv premierite, no ona {to go vidov me vodi da mislam deka tie navistina nemo`at da bidat smetani za patrioti. Ako se smetani za ~esni zatoa {to ne go zemaat ona {to e op{to poznato kako potkup, neka bidat, no tie se otvoreni za posuptilni vlijanija. Za da ja postignat svojata cel, tie sigurno potkupuvaat lu|e so po~esti. Nema da se vozdr`am i }e ka`am deka tie nemaat nitu vistinska ~esnost, nitu sovest. ^itatel: Po na~inot na koj gi izka`uvte va{ite gledi{ta za Parlamentot, bi sakal da se izka`ete i za angliskiot narod, po {to na toj na~in bi go imal va{eto mislewe za nivnata Vlada? Urednik:Za angliskite glasa~i nivniot vesnik e nivnata biblija. Tie se povedeni od nivnite vesnici koi ~esto se neiskreni. Istiot podatok razli~no se interpretira od razli~ni vesnici, vo zavisnost od partijata vo ~ij interes se ureduvaat. Eden vesnik bi smetal eden velik angli~anec za stolb na ~esnosta, a drug bi go smetal za ne~esen. Kakva bi mo`ela da bide sostojbata na lu|eto, ~ii {to vesnici se vakvi? ^itatel: Vie }e mi ja opi{ete. Urednik: Ovie lu|e gi menuvaat svoite gledi{ta ~esto. Se veli deka gi menuvaat sekoi sedum godini. Ovie gledi{ta se ni{aat kako klatnoto na ~asovnikot i nikoga{ ne se stabilni. Lu|eto bi sledele mo}en govornik ili ~ovek koj im prireduva zabavi, priemi, itn. Kakvi se lu|eto, takov e i nivniot parlament. No so sigurnost tie imaat edna silno razviena karakteristika. Tie nikoga{ nema da dozvolat nivnata zemja da bide izgubena. Koga nekoj bi frilil zloben pogled na nea, tie bi bile podgotveni da mu gi iskopaat o~ite. No toa nezna~i deka zemjata gi poseduva site ostanati doblesti, ili deka treba da bide imitirana. Ako Indija ja kopira Anglija, silno sum ubeden deka taka }e bide uni{tena. ^itatel: Na {to ja pripi{uvate ovaa sostojba vo Anglija? Urednik: Ova ne se dol`i na nekoja osobena gre{ka na angliskiot narod, tuku na modernata civilizacija. Toa e civilizacija samo po ime. Pod nea evropskite nacii sekojdneno se degradiraat i uni{tuvaat.