XVII. Пасивен отпор

^itatel: Postojat li nekakvi istoriski dokazi za uspeh na ona {to vie go narekovte du{evna sila ili sila na vistinata? Se ~ini deka nema primeri kaj niedna nacija, da se izdignala preku du{evnata sila. Seu{te mislam deka zlodejatelite nema da prestanat da pravat zlo bez fizi~ka kazna. Urednik: Poetot Tulsidas rekol: “Za religijata, so`aluvaweto ili qubovta se koren, kako {to e egoizmot za teloto. Zatoa, ne treba da go napu{time so`aluvaweto se dodeka sme `ivi.”Ova mi se ~ini deka e nau~na vistina. Veruvam vo nego kolku {to veruvam deka dva i dva se ~etiri. Silata na qubovta e ista kako silata na du{ata ili vistinata. Imame dokazi za nejzinata sila na sekoj ~ekor. Vselenata bi is~eznala bez postoeweto na taa sila. No vie pra{uvate za istoriski dokazi. Zatoa, e va`no da se znae {to istorijata zna~i. Ekvivalentot na Guxarati zna~i: “Toa taka se slu~i”. Ako toa e zna~eweto na istorijata, toga{ e vozmo`no da se dadat mnogubrojni dokazi. No, ako toa gi ozna~uva delata na kralevite i imperatorite, toga{ vo takvata istorija ne postojat dokazi za du{evnata sila ili za pasiven otpor. Ne mo`e da o~ekuvate da najdete srebrena ruda vo rudnik za kalaj. Istorijata, kakva {to ja znaeme, e zapis na vojnite vo svetot, i postoi pogovorka me|u angli~anite deka nacija koja nema istorija, t.e. nema vojni e sre}na nacija. Kako kralevite igrale, kako stanale me|usebni neprijateli, kako me|usebno se ubivale e to~no zapi{ano vo istorijata, i ako e ova se {to se slu~ilo na svetot, }e be{e is~eznat mnogu odamna. Ako istorijata na vselenata bila zapo~nata so vojni, nieden ~ovek denes nema{e da bide najden `iv. Onie narodi koi vojuvale pome|u sebe is~eznale, kako na primer, domorotcite na Avstralija, od koi mnogu malku se ostaveni `ivi od natrapnicite. Zabele`ete ve molam, deka ovie domorotci ne ja upotrebuvale du{evnata sila vo samoodbranata, i ne e potrebna mnogu golema dalekogledost da se znae deka avstralijancite }e ja imaat istata sudbina kako nivnite `rtvi. “Onie koi go zemaat me~ot, }e bidat uni{teni od me~ot.” Kaj nas pogovorkata e deka, profesionalnite pliva~i }e najdat voden grob. Faktot deka ima tolku mnogu lu|e seu{te `ivi vo svetot, poka`uva deka toj ne e zasnovan na silata na oru`jeto, tuku na silata na vistinata ili qubovta. Zatoa najgolemiot i najneosporliv dokaz za uspehot na ovaa sila mo`e da se sogleda vo faktot deka i pokraj vojnite vo svetot, taa seu{te opstojuva. Iljadnici, navistina desetici iljadi, go dol`at svoeto postoewe na aktivnata rabota na ovaa sila. Malite kavgi vo `ivotite na milioni semejstva is~eznuvaat pred dejstvoto na ovaa sila. Stotici nacii `iveat vo mir. Istorijata ne mo`e i ne go zabele`uva ovoj fakt. Vsu{nost istorijata e zapis na sekoe prekinuvawe na ramnomernoto dejstvuvawe na silata na qubovta ili na du{ata. Dvajca bra}a se karaat, edniot od niv se pokajuva i povtorno ja budi qubovta {to le`ela zaspana vo nego; dvajcata povtorno zaponivaat da `iveat vo mir; nikoj ne obrnuva vnimanie na ova. No ako dvajcata bra}a, so intervencija na advokati ili od nekoja druga pri~ina zemat oru`je ili odat na sud - {to e u{te edna forma na sproveduvawe gruba sila - nivnite dela vedna{ bi bile zabele`ani od Pe~atot, }e bidat predmet na ozboruvawe na nivnite sosedi i verojatno }e stanat del od istorijata. Ona {to e to~no za semejstvata i zaednicite va`i i za naciite. Ne postoi pri~ina da veruvame deka postoi eden zakon za familiite i drug za naciite. Spored ova, istorijata e zapis za prekin na tekot na prirodata. Du{evnata sila zatoa {to e prirodna ne e zabele`ana vo istorijata. ^itatel: Spored ona {to go ka`avte jasno e deka primeri od ovoj vid na pasiven otpor nemo`e da se najdat vo istorijata. Va`no e podobro da se razbere ovoj pasiven otpor. Zatoa bi bilo podobro da navlezete do detali. Urednik: Pasivniot otpor e metod za obezbeduvawe prava preku li~no stradawe, toa e sprotivno na otporot so oru`je. Koga }e odbijam da napravam ne{to koe í e odbivno na mojata sovest, koristam du{evna sila. Na primer, momentalnata vlada sprovela zakon koj me zasega mene. Toj ne mi se dopa|a. Ako so koristewe na sila ja prinudam vladata da go povle~e zakonot, jas ja koristam taka nare~enata telesna sila. Ako ne mu se pot~inam na zakonot i ja prifatam kaznata za nepo~ituvawe, ja koristam du{evnata sila, koja vklu~uva samo`rtvuvawe. Sekoj priznava deka samo`rtvata e beskrajno po superiorna od `rtvuvaweto na drugite. Dotolku pove}e, ako ovoj vid sila se upotrebi za kauza koja e nepravedna, samo onoj koj ja upotrebuva strada. Toj ne pravi drugite da stradaat za negovite gre{ki. Lu|eto dosega napravile mnogu ne{ta za koi podocna se ustanovilo deka se gre{ni. Nieden ~ovek ne mo`e da tvrdi deka e sekoga{ vo pravo, ili deka odredeno ne{to e pogre{no samo zatoa {to toj misli taka, tuku deka e pogre{no za nego se dodeka toa e negovo mislewe. Zatoa e soodvetno toj da ne go pravi ona za koe znae deka e gre{no, i da gi trpi posledicite kakvi i da se. Ova e klu~ot za upotrebata na du{evnata sila. ^itatel: Toga{ vie nema da gi po~ituvate zakonite - ova e vid nelojalnost. Nie sekoga{ bevme smetani za nacija koja go po~ituva zakonot. Se ~ini deka vie odite podaleku od ekstremistite. Tie velat deka mora da im se pot~inime na zakonite koi se ve}e doneseni, no ako zakonite se lo{i nie mora da gi izbrkame nositelite na zakoni, duri i so sila. Urednik: Dali jas odam podaleku od niv ili ne, e ne{to {to n# zasega nieden od nas. Nie prosto sakame da doznaeme {to e vo red, i da dejstvuvame vo soodnos so nego. Vistinskoto zna~ewe na izjavata, deka nie sme nacija koja se pod~inuva na zakonot, e deka davame pasiven otpor. Koga ne ni se dopa|aat odredeni zakoni, ne gi kr{ime glavite na zakononositelite, tuku nie stradame i ne im se pod~inuvame na zakonite. Deka treba da im se pod~inime na zakonite bez razlika dali se dobri ili lo{i e nova moderna zamisla. Nema{e takva rabota vo minatoto. Lu|eto ne gi po~ituvaa zakonite koi ne gi sakaa i gi trpea kaznite za nivnoto nepo~ituvawe. Sprotivno e na na{ata ma{kost, ako im se pod~inime na zakonite sprotivni na na{ata sovest. Takvoto u~ewe e sprotivno na na{ata religija i zna~i robstvo. Ako vladata bara{e da odime bez ali{ta, dali }e go napravevme toa? Ako jas bev nekoj koj dava pasiven otpor, bi im ka`al deka nesakam da imam ni{to so nivniot zakon. No nie tolku se zaboravivme sebesi i stanavme poslu{ni {to ne ni pre~i bilo koj degradira~ki zakon. ^ovek koj e svesen za svojata ma{kost, koj se pla{i samo od Boga, ne se pla{i od nikoj drug. Zakonite doneseni od lu|eto ne se zadol`itelni za nego. Duri i vladata ne go o~ekuva toa od nas. Tie ne velat: “Vie treba da ja napravite taa rabota”, tuku velat “ako ne go storite toa, nie }e ve kaznime”. Nie padnavme tolku dolu {to se zamisluvame deka e na{a dol`nost i na{a religija da go pravime ona {to e propi{ano so zakonot. Samo ako ~ovekot osoznae deka e nema`estveno pod~inuvaweto na zakonite koi se nepravedni nikakva ~ove~ka tiranija nema da mo`e da go porobi. Ova e klu~ot za sebevladeeweto ili samoupravata. Sueverie i nebo`ja rabota e da se veruva deka dejstvuvaweto na mnozinstvoto go porobuva malcinstvoto. Mnogu primeri mo`at da bidat dadeni kade {to delata na mnozinstvoto bile gre{ni, a oni na malcinstvoto bile pravedni. Site reformi go dol`at svoeto poteklo na inicijativata na malcinstvoto da mu se sprotistavi na mnozinstvoto. Ako vo bandata na ograbuva~i znaeweto da se ograbuva e zadol`itelno, dali pobo`niot ~ovek treba da go prifati toa zadol`enie? Se dodeka postoi sueverieto deka lu|eto treba da im se pod~inat na nepravednite zakoni dotoga{ }e postoi nivnoto robstvo. Onoj koj pru`a pasiven otpor mo`e da go otstrani takvoto sueverie. Da se upotrebuva gruba sila, da se upotrebuva oru`je e sprotivno na pasivniot otpor, zatoa {to zna~i deka nie sakame na{iot protivnik da go napravi so sila ona {to nie go posakuvame, no toj ne go pravi toa. Ako takvata upotreba na sila e opravdana, se razbira deka toj e ovlasten od nas da go stori toa. I taka nie nikoga{ nema da postigneme dogovor. Nie mo`e samo da si zamisluvame, kako slepiot kow, koj se dvi`i vo krug okolu vodenicata deka napreduvame. Samo onie koi veruvaat deka ne se obvrzani da im se pod~inat na zakonite, {to im se odbivni na nivnata sovest, go imaat pred sebe lekot na pasivniot otpor. Sè drugo vodi kon propast. ^itatel: Od ona {to go ka`avte mo`am da izvedam deka pasivniot otpor e izvonredno oru`je na slabite, no koga tie se silni tie se fa}aat za oru`jeto. Urednik: Ova e op{to neznaewe. Pasivniot otpor, t.e. du{evnata sila e nesporedliva. Posuperiorna e od silata na oru`jeto. Kako toga{ mo`e da bide smetana samo kako oru`je na slabite? Na fizi~ki silnite lu|e im e nepoznata hrabrosta koja im e potrebna na onie koi pru`aat pasiven otpor. Mislite li deka stra{livec mo`e da mu se sprotistvi na zakon koj ne mu se dopa|a. Ekstremistite se smetaat deka se pobornici na grubata sila. Zo{to toga{ tie zboruvaat za pod~inuvawe na zakoni. Jas ne gi obvinuvam. Tie nemo`at da ka`at ni{to drugo. Koga }e uspeat da gi izbrkaat angli~anite i samite da stanat upravnici, tie }e sakaat vie i jas da im se pod~inime na nivnite zakoni. I toa e soodvetna rabota za nivnoto ureduvawe. No onoj koj pru`a pasiven otpor ne bi se pod~inil na nieden zakon koj e protiv negovata sovest, duri i da bide raspar~en so top. [to mislite? Za {to e potrebna pogolema hrabrost - kriej}i se zad topot da raznesete nekogo na par~iwa, ili so nasmevka da mu prijdete na topot i da bidete razneseni na par~iwa? Koj e vistinski vojnik - onoj koj ja pregrnuva smrtta ili onoj koj ima kontrola nad smrtta na drugite? Veruvajte mi, ~ovek koj nema hrabrost, ne mo`e da pru`a pasiven otpor. Sepak }e priznaam deka: duri i ~ovek ~ie {to telo e slabo, mo`e da pru`i vakov otpor. Eden ~ovek mo`e da go pru`i isto kako milioni. I ma`ite i `enite mo`at da mu se oddadat. Ne e potrebna obuka na armija, ne e potrebno xiu xitsu. Potrebna e samo kontrola nad umot, i koga taa e ostvarena, ~ovek e sloboden kako kral na {umata i samo so pogled go razbrkuva neprijatelot. Pasivniot otpor e sestran me~, i mo`e sekako da bide upotreben,go blagoslovuva onoj koj go upotrebuva i onoj vrz kogo e upotreben. Bez kapka krv postignuva dalekuse`ni rezultati. Toj nikoga{ ne r|osuva i nemo`e da bide ukraden. Natprevarot pome|u onie koi pru`aat pasiven otpor nikoga{ ne iscrpuva. Za me~ot na pasivniot otpor ne e potrebna no`nica. I navistina e ~udno deka ova oru`je vie go smetate za oru`je samo na slabite. ^itatel: Vie rekovte deka pasivniot otpor e osobenost za Indija. Zarem topovite nikoga{ ne bile upotrebeni vo Indija? Urednik: O~igledno, spored va{eto mislewe, Indija e nekolkute princovi. Za mene taa e ispolneta so milioni od koi zavisi postoeweto na nejzinite princovi i na{eto. Kralevite sekoga{ }e go koristat svoeto kralsko oru`je. Da upotrebuvaat sila e vsadeno vo niv. Tie sakaat da zapovedaat, no onie koi treba da se pod~inat na nivnite zapovedi ne sakaat oru`je; a tie se mnozinstvoto nasekade vo svetot. Tie treba da ja nau~at ili telesnata sila ili du{evnata sila. Onamu kade {to ja u~at prvata, zaedno vladetelite i pod~inetite stanuvaat nalik na mnogumina ludi. No onamu kade {to ja u~at du{evnata sila, zapovedite na vladetelite ne odat podaleku od vrvot na nivniot me~, zatoa {to vistinskite lu|e ne gi po~ituvaat nepravilnite zapovedi. Selanite nikoga{ ne bile pod~ineti na me~ot i nikoga{ nema da bidat. Tie ne ja znaat upotrebata na me~ot i ne se pla{at koga e upotreben od drugi. Velika e onaa nacija, koja odbiva da ja stavi glavata vrz smrtta kako vrz pernica. Onie koi i prkosat na smrtta se oslobodeni od sekakov strav. Ova ne mo`e da se ka`e za onie koi rabotat pod la`nata privle~nost na grubata sila. Fakt e deka vo Indija, nacijata vo celost voop{to koristi pasiven otpor vo site segmenti na `ivotot. Nie odbivame da sorabotuvame so na{ite vladeteli koga tie ne razlutuvaat. Ova e pasiven otpor. Se se}avam na primer koga vo edno malo kne`evstvo, selanite bile navredeni od nekoja zapoved izdadena od princot. Prvite vedna{ zapo~nale da go napu{taat seloto. Princot stanal voznemiren, im se izvini na svoite podanici i ja povle~e svojata naredba. Mnogu takvi primeri mo`e da se sretnat vo Indija. Vistinskata Samouprava e vozmo`na samo onamu kade {to pasivniot otpor e vode~ka sila na lu|eto. Sekoe drugo upravuvawe e tu|o upravuvawe. ^itatel:Na toj na~in vie velite deka voop{to ne e neophodno da se trenira teloto? Urednik: Se razbira deka nema da ka`am takva rabota. Te{ko e da se dava pasiven otpor, ako teloto ne e podgotveno za toa. Po pravilo, umot smesten vo telo, koe stanalo slabo od ugoduvawe, e isto taka slab, a kade {to nema umstvena sila nema i du{evna sila. ]e treba da ja podobrime na{ata psiha osloboduvaj}i se od detski brakovi i luksuzno `iveewe. Koga bi pra{al ~ovek so umorno telo da se soo~i so topovskata usta, bi napravil od sebe predmet za smea. ^itatel: Od ona {to go ka`uvate se ~ini deka ne e mala rabota da se stane ~ovek koj{to pru`a pasiven otpor, i ako e toa taka, bi sakal da objasnite kako mo`e da se stane takov. Urednik: Da se pru`i pasiven otpor e podednakvo te{ko i lesno. Poznavav mom~e od ~etirnaeset godini koj be{e eden od onie koi davaa pasiven otpor. Sum poznaval i bolni lu|e koi go pravele toa, no isto taka sum poznaval zdravi i sre}ni lu|e, koi bile nesposobni da go prifatat pasivniot otpor. Po dolgogodi{no iskustvo se ~ini deka onie koi sakaat da pru`aat pasiven otpor vo slu`ba na zemjata treba da poseduvaat sovr{ena nevinost, da ja prifatat siroma{tijata, da ja sledat vistinata i da neguvaat bestra{nost. Nevinosta e edna od najgolemite disciplini bez koja umot ne mo`e da ja odr`i potrebnata cvrstina. ^ovek, koj ne e nevin, gubi izdr`livost, stanuva nema`estven i stra{liv. Onoj ~ij um e oddaden na `ivotinski strasti ne e sposoben za golem napor. Ova mo`e da bide doka`ano so mnogubrojni primeri. [to treba da pravi o`enet ~ovek e pra{awe koe prirodno se nametnuva, a mo`ebi i ne. Koga ma`ot i `enata ja zadovoluvaat strasta ne e ni{to pomalku od `ivotinsko zadovoluvawe. Takvoto zadovoluvawe osven za odr`uvawe za rasata e strogo zabraneto. No onoj {to pru`a pasiven otpor treba da go izbegnuva duri i toa ograni~eno zadovoluvawe zatoa {to toj ne mo`e da ima `elba za potomstvo. Na toj na~in `enetiot ~ovek mo`e da ja odr`uva nevinosta. Ovaa tema ne mo`e podolgose`no da se prou~uva. Se izdigaat nekolku pra{awa: kako ~ovek treba da se odnesuva so svojata `ena, koi se nejzinite prava i drugi sli~ni pra{awa? Sepak onie koi sakaat da u~estvuvaat vo ovaa golema rabota se obvrzani da gi re{at ovie zagatki. Kako {to postoi neophodnost za nevinost, taka ima i za siroma{tijata. Ambicijata za pari i pasivniot otpor ne se soglasuvaat dobro. Onie koi imaat pari ne se o~ekuva da gi frlaat, tuku od niv se o~ekuva da bidat ramnodu{ni kon niv. Tie treba da se popodgotveni da go izgubat sekoe peni, otkolku da se otka`at od pasivniot otpor. Pasivniot otpor vo tekot na na{iot razgovor be{e opi{an kako sila na vistinata. Zatoa vistinata treba da se sledi po sekoja cena. Vo vrska so ova se izdigaat akademski pra{awa od tipot dali ~ovek treba da la`e za da spasi drug ~ovek itn., no ovie pra{awa proizleguvaat od onie koi sakaat da go opravdaat la`eweto. Onie koi sakaat vo sekoe vreme da ja sledat vistinata ne se postaveni pred takva dilema; i ako se, sepak se spaseni od zavzemawe pogre{na pozicija. Pasivniot otpor nemo`e da napreduva ni ~ekor bez bestra{nosta. Samo onie koi se oslobodeni od strav mo`e da go sledat patot na pasivniot otpor, bez razlika dali e toa strav od gubewe na svojot imot, la`na ~est, nivnite rodnini, vladata, telesni povredi ili smrt. Ne treba da se napu{ti pridr`uvaweto kon ovie ne{ta veruvaj}i deka toa e te{ko. Prirodata vo ~ove~kite gradi vsadila sposobnost za spravuvawe so bilo koja pote{kotija ili stradawe, koe mo`e da go snajde ~ovek neo~ekuvano. Dobro e da se poseduvaat ovie kvaliteti duri i za onie koi ne sakaat da i slu`at na zemjata. Da nema zabuni, onie koi sakaat da se obu~uvaat vo koristewe na oru`je pomalku ili pove}e se obvrzani da gi poseduvaat ovie kvaliteti. Sekoj ne stanuva voin samo so `elbata. Onoj koj saka da bide voin treba da ja po~ituva nevinosta i da bide zadovolen so siroma{tijata kako negov prijatel. Voin bez hrabrost ne mo`e da ja izmisli hrabrosta. Mo`e da se misli deka toj ne bi imal potreba da bide sosema iskren, no taa osobina ja sledi vistinskata bestra{nost. Koga ~ovek }e ja napu{ti vistinata toa se dol`i na nekoj vid ili forma strav. Spored ova pogore navedenite ~etiri atributi ne treba da pla{at nikogo. Mo`ebi e dobro ovde da se spomene deka fizi~kata sila e edna od onie osobini koi nikoga{ ne mu trebaat na onoj koj pru`a pasiven otpor. ]e otkriete deka sekoj dopolnitelen napor koj mu e potreben na me~uvalecot se dol`i na nedostatok na bestra{nost. Ako toj e olicetvorenie na bestra{nosta me~ot }e padne od negovite race vo istiot mig. Na nego ne mu e potrebna pomo{. Na onoj, koj e osoboden od omraza ne mu e potreben me~. ^ovek so stap odedna{ se najde lice vo lice so lav i instiktivno go podignal oru`jeto vo samoodbrana. ^ovekot uvidel deka toj samo zboruval za bestra{nost, koja toj ne ja poseduval. Vo toj mig toj go frlil stapot i se po~ustvuval osloboden od celiot strav.